Putovanje iz Švecke

Denale Denale de malo se primakni! Hej Skiske! Slušaj ovo! Pošo ja iz ŠveCke s autobusom, istor u Helsinborgu ulazi, pošli kući za Božić dvaes’pet šofera!
Pa jesil ti bio tu? Slušaj! Pa jesil bio tu ti, jesil? Vozim ja jebo ti mater! Slušaj ej, dvaes’pet šofera to je sve tetovaže, minđuše, azraili. Ulaze dvojca iz Višće Memagića, sine obrijan je čojk samo je ćuba ovde.

I viđe me, đesi Zmaje znaš ljubi me istor gazda viče “Evo problema ljudi su pjani”, po dva kofera piva se nose. Sjedoše oni, počeše pit, kad jedan Zagrebčanin među njima sjedi, minđušaj bejagi minđuše kroz nos. Istor ulazimo u njemačku, kaže: “de nam ka’e seljačku malo pusti gore jebem ti boga refku metni”. Reko “nemojte ’naš Memagići”… “daj….” reko “ima samo Šaban”, ka’e Šaban ide. Ja pusti cika je dole. Istor Zagrebčanin “zakaj ste bedaci, zakaj ste seljaci, ka’e takvu stoku nisam vidio”. Viče ka’e “halo, bićeš poparen”. Istor sine opet čojk bejagi ’naš: “ko vam ga jebe mater” ’naš.

U njemačkoj sine pauza prva, Regenzburg, ja otvori vrata istom ka’e “hoj hoj hoj”. Kad ja, čojk je sav krvav pod autobusom, Zagrebčanin, isčupali miđuše iz nosa, krv ljeva. Ooooj fataj Memagiće, ka’e “bacam ga u Dunav djecu mu jebem”. Nemojte vala policija će doć jebo ti mater svoju. Materemi. U čojka su gute po glavi, gute. Prebacivanje ide, ej, na moje sjedište. Prebacujem ga na moje sjedište…. haaa? “Hej ovoj ko crtani pola laž”. Nastavi nastavi…

Ej materemi. U Zagreb kad sam došo na kolodvor viče majka “gdje mi je ivek” reko “evo ga” (smijeh, zagrći) nema face sine. Poče žena plakat… haaa? “Zato mene jebu tam sad u Zagrebu za tvrtku jebem ti onaj ti i’Živinica? Reko ja! Ka’e ovi bundevica šoferi! Jebeeeem li ti…”

To istina il stvarno bilo? Materemi moje