Pišta

E Ramize, de im ono za hodžu što je, kad su učili tam, onaj.
Al slušaj, živa istina čojk je iz Bašigovaca.
Čim kaže živa istina gotovo je to.
Šta je bilo.?
Znači čojk je iz Bašigovaca, al radi kao otpravnik vozova, na Šićkom dol. I ka’e otpravnik vozova na Šićkom ka’e, a žena je dobila neka’ke šuljeve, unutrašnje, jooj žestoke sine, pa to su ka’e ko dudovi. I kako liječenje, kako liječenje sad, kako? Ka’e parjanica, nekakav djed.
Šljiva parjanica.
Ajmo momci gdje cemo ovaj kupus istrest, jebo te parjanica.
Ka’e šta da radim, ka’e suha šljiva ka’e se dobro napari na platama, što veća i dol se gurne i ona izvlači, znaš to.? Znaš jer kad se napsmete, suha šljiva pomogne. I ona je to radila svaku noć i bolje joj. Čojk je jedno veče kad je došo pjan sa posla ljudi, torba, i metne kapu na sto i greškom onu pištu kraj te parjanice, na? A ona je to. Ja ba. Ona je naveče radila, sine, ona je naveče znaš radila da to niko nevidi stid je bilo na’. I ona je po noći hlatila tu pištu i tam je naparila dobro i ona je sebi metnula dol, viče čojk meni, dragi zmaje, kad je u dvanest u noći nešto zviznulo, ona valjda prnula, kad je to ka’e zviznulo, ja ka’e, ja sam ka’e skočio metno kapu i zastavicu ka’e i drugi kolosjek. On je mislio da je na poslu pa zaspo. Oj sine dragi.
Drugi peron desno.